Иако трошкови живота расту из месеца у месец, а финансијски притисак на већину становништва све израженији, грађани Федерације Босне и Херцеговине потрошили су више од 1,5 милијарди КМ у кладионицама током 2025. године.
Према подацима Пореске управе Федерације Босне и Херцеговине, организатори игара на срећу путем клађења остварили су укупан промет од 1.563.772.129 КМ. Грађани Херцеговачко-неретванског кантона издвојили су највећи износ за клађење – 316,8 милиона КМ, затим Тузлански кантон са 275,9 милиона КМ, и Сарајевски кантон, где је забележено 255,5 милиона КМ уплата. С друге стране, најмањи промет забележен је у Посавском кантону (23,9 милиона КМ) и Босанско-подрињском кантону Горажде (14,2 милиона КМ).
Специјалиста за трауматску психологију и руководилац Клуба лечених зависника од коцкања – КЛОК из Мостара, Марко Ромић, каже да се готово свакодневно сусреће са тешким последицама које коцкање оставља за собом.
„Скоро свакодневно разговарам са људима чији су животи потпуно уништени коцкањем, као и животи њихових најмилијих. Последице не трпи само појединац, већ цела породица. Уништење породице је и уништење друштва. Често их замолим да стану и размисле шта им је коцкање донело. Могу им рећи да ћу им, именом и презименом, показати најмање 500 људи који су због коцкања уништили себе, свој брак, децу, родитеље и односе са околином, и да наведу само једну особу која је захваљујући коцкању „урадила нешто добро“. Ако успеју, признаћу да сам погрешила“, каже Ромић.
Кључна улога
Зависност од коцкања, упозоравају стручњаци, неминовно мења понашање према породици и околини. Дугови се гомилају, толеранција и одговорност слабе, а неретко долази и до потпуног распада породица, па чак и до чињења кривичних дела. Иако последице погађају десетине хиљада људи, још увек нема конкретнијих и одлучнијих потеза надлежних институција.
„Они који имају кључну реч када је у питању регулисање рада казина и кладионица немају стварног интереса да се ситуација промени. Напротив, њима одговара да систем остане такав какав јесте, па чак и да буде још профитабилнији, јер део тог новца завршава у њиховим рукама. То је свима одавно јасно“, каже др Ромић.
Укупна плаћања по кантонима потврђују обим овог проблема: Херцеговачко-неретвански кантон 316,8 милиона КМ, Тузлански кантон 275,9 милиона КМ, Сарајевски кантон 255,5 милиона КМ, Посавски кантон 23,9 милиона КМ и Босанско-подрињски кантон Горажде 14,2 милиона КМ.
